Friday, January 17, 2014

Како је вампир престао да се боји крста

  

Вампир.
За вампира се комотно може рећи да је најпопуларније митолошко биће садашњице. Иако данас мало ко верује у виле и змајеве, и данас постоје села где је веровање у ове ускрсле мртваце итекако... живо (страх од њих је у већим местима замењен много конкретнијим страхом од сексуалних манијака и разбојника). 

Вампир је конгломерат хула на хришћанство. Његово постојање исмева васкрсење, његов радни дан је супротност животу а њеогово храњење антитеза светој тајни причешћа (до најстинијих детаља). Као онај који је одевен у силу смрти, потпуно је природно да се вампир боји и страши врховног барјака победе над смрћу - Крста Господњег.

Ово сујеверје је ипак исказивало неку народну мудрост. Вампир, као конкретна експозитура смрти, је Зло. Крст, као нешто што доноси спасње, је Добро. Вампир се можда и сасвим магијски потчињава крсту, али ту је нешто дубље. Сасвим је природно да Зло пада под Добрим.

Али данас, вампир је постао нешто друго. Некада је то био наново васкрсли мртвац (који упркос моторици и инелигенцији остаје мртав); у све присутнијој поп-култури, он је сада ,,заражен вирусом.'' Раније га је сунце уништавало; сада му ,,смета ултраљубичасто зрачење.'' Раније се хранио крвљу; сада ,,тело не може да му ствара црвена крвна зрнца.'' А крст комотно може да носи око врата.

Вампир је од натприродног ужаса постепено еволуирао у врло занимљив (и драстичније мање страшан) медицински случај; са друге стране, вера је деволуирала, што неумитно води ка сцени када се вампир само смеје особи која се од њега штити распећем. 

Али то је сасвим у реду. И да постоје, данашње одумирање вере би и натерало вампире да се смеју - да се смеју нашој туњавој вери (ако и такве има) и нашим драматичним играријама са светињама. Вампири из трансилванијских двораца и Салемова су данас изумрла врста, која је полако одумрла заједно са озбиљношћу којом су људи узимали веру. 

Али сатана, кога је вампир смешна икона, и даље бежи и хита од свог старог Распетог Противника. Као ђаво од крста.


Ecce Crucem Domini
Fugite, partes adversae!
Vicit Leo de tribu Iuda,
Radix David! Alleluia!

Нека васкрсне Бог, и нека се развеју непријатељи Његови, 
и нека беже од Лица Његова они који га мрзе. 
Нека ишчезну као што ишчезава дим, 
као што се топи восак на домаку огња; 
тако нека изгину ђаволи пред лицем оних који љубе Бога 
и осењују се крсним знаком, и који радосно говоре: 
Радуј се, пречасни и животворни Крсте Господњи, 
који прогониш ђаволе силом распетог на теби 
Господа нашег Исуса Христа, 
који је сишао у пакао и сатро силу ђаволску, 
и који нам је даровао тебе, Крст Свој Часни, 
за прогањање сваког противника.
О пречасни и животворни Крсте Господњи, 
помажи ми увек са Светом Владарком, Дјевом Богородицом, 
и са свима Светима занавек. Амин.

Натраг на главну страну

No comments:

Post a Comment