Паки и паки и пакао

Срећан вам свима Велики петак, најтужнији хришћански празник.

У цркви Св. Саве се служило опело Христово са почетком у 20 часова. Ја сам позвао мог друга да иде са мном (,,Композитор'') који је, авај, позвао свога друга (,,Атеист'') да иде са нама. Композитор је Атеисту рекао да је опело Христово ,,најдирљивија православна служба'' - технички тачно, а техничка тачност је најгора врста тачности.

После клепала, служба је почела псалмима, на српском. Онда је, авај, почело опело.

После пола сата њакања на црквенословенском, Атеист је изашао.

После опела у ужем смислу, било је итекако српског, али ко ће да чека сат времена да почне да ишта да разуме?

Да ми неко каже да је господин Икс Ипсилонић васкрсао на Новом гробљу, био бих заинтригиран. Да ми неко каже да Атеист поново оде на било које православно богослужење (тј. сморослужење) био бих забезекнут.

E сада, ја не знам ништа о вл. Ареснију који је и начелствовао над опелом. Можда је супер лик, можда има велики лични подвиг, можда лије сузе током молитве, мироточи ван ње, има стигмате и лечи кужне.

Једини утисак који ја имам о вл. Арсенију је да је на моје очи погубљена једна душа.

Али то је све само део ширег проблема.

Пошто је завршен колективни солистички концерт (колективни јер је уз владику било више свештеника и поприлично надарени ђакон, а солистички јер, реално, само су они и могли да разумеју шта су хтели да кажу, ипак су студирали крваво да разумеју шта уопште певају), Композитор је направио одличну процену целокупне ситуације.

Народ може да учествује у богослужењу кроз текст или мелодију. Са обзиром да је текст на црквенословенском, не може преко текстa, а са обзиром да је мелодија ,,тужна'', ни ту не може нешто много да се уради да се неко заинтересује за садржај. 

У једном тренутку (око 5 минута пошто је Атеист изашао) ја сам извукао мобилни и кренуо да читам Јеванђеље. Криво ми је што ме нису ухватиле камере ТВ Храм. Реално, ако већ ни музика ни текст не помажу, једини лек је приватна побожност. Једини проблемчић који ја видим ту је да ја не желим да ми опело Христово буде леп soundtrack за неке тамо моје молитве.

Просечни православни верник, када оде на неко богослужење где је суочен са већом количином црквенословенског, овако види целу службу:

اعتقد الحظرد في كتابه بأن هناك أجناس أخرى سكنت الأرض قبل الإنسان وأن المعر Господи فة البشرية انتقلت للبشر Исусе Христе من أجناس تعيش خارج هذه الأرض ومن وراء هذا العالم، وظن بأنه вјеки вјеков. Амин. اتصل بالكيانات القديمة عن طريق السحر чистаја  وحذر من أنهم قادمون لاسترجاع الأرض من البشر. و أن الكيانات القديمة تعيش في ما وراء هذا العالم грехов  وأنها كانت تريدХристе Боже  الاتصال بالأرض بأي طريقة ممكنه للوصول إليها والسيطرة عليها، وقد استطاعوا أن يتقمصوا شكل الإنسان وأن يعيشوا بين بني البشر وأن يتزوجوا منهم لينشروا نسلهم على هذه الأرض. Господи помилуј, Господи помилуј, Господи помилуј. 

Ја сам Србин. Мој језик је српски. Ја не очекујем да у свакој цркви у којој крочим чујем српски, али ако уђем у цркву у центру Београда у центру Србије, ипак очекујем српски. Ми смо Срби, не Црквенословени. Служба се зове опело Христово, али нешто мислим да треба да се зове опело Ћирилу и Методију, јер реално, изеш сав њихов труд. Људи пред папом одговарали што су нам смишљали писмо, а ми сада разговор са Господом сакривамо мртвим језиком. Да је jeзик ваљао не би ни крепао.

,,Ја сам Божија посебна принцеза''

Натраг на главну страну