Ваша светости, часни оци и браћо!
Прво морам да се извиним. У присуству сабраће монаха и вишег свештенства, јасно је да ја сам морам да учим од оних који имају много више искуства и знања о теми поста, уместо што се претварам да имам нешто да кажем, што ћу, на крају, сада и учинити.
Може се приметити занимљив феномен у интеракцији између пастира и њихових парохијана на почетку сваког од већих постова Цркве. Пастири покушавају да усмере побожну пажњу својих парохијана на духовне висине поста: борба против греха, савладивање страсти, кроћење језика, узгајање врлина. Заузврат, парохијани досађују својим пастирима са питањима која се тичу исљкучиво хране: када је дозвољена риба, да ли су сојно млеко и сојне виршле посне, да ли је додавање млека кафи мрсно, или да ли се пост може разрешити младима, старима, ученицима, радницима, женама, мушкарцима, путницима, болеснима или просто онима који се не осећају добро. Као одговор на ову фокусираност исљкучиво на храни, на уштрб духовног значаја поста, неки пастири, изгледа из очаја, су почели да предлажу у беседама и чланцима на интернету да правила исхране уопште нису битна; ако желиш јогурт током великог поста, попиј га докле год не одговараш; ако ти се једе пљескавица, онда је поједи, докле год не ждереш свог ближњег и не забадаш му нож у леђа. На несрећу, такви савети ретко кад искорене оговарање, осуђивање и издају поверења. Наместо тога, они изгледа наводе људе да мисле да, пошто већ нису савладали ове и многе друге пороке у својим срцима, они уопште не морају да се уздрже од пљескавице. Стога, ја бих да расправимо управо ову тематику која фасцинира толике мирјане: која су правила поста и како њих треба да следе они који се нису заветовали на девственост, сиромаштво и послушање.
Да ли је грех омрсити се?
Концепт поста
Дисциплина тела
Јединство са Црквом
Пост и физиологија
Угљени хидрати
Масти
Беланчевине
Пост за оне који нису монаси
Пост и животна доба
Пост и учење
Пост и посао
Пост и спорт
Пост и путовање
Дух типика
No comments:
Post a Comment