Нешто очигледно није у реду

● НЕШТО ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ У РЕДУ ●

Као и скоро свако други, велики учитељи Православља су видели да свет није савршен. Бог је савршен Сам по Себи, али Његова творевина, свет око нас, има очите недостатке. Оци су приписивали ово стање причи са првих пар страна Библије која нам казује о нашим прародитељима, „човеку“ и „жени“, Адаму и Еви. Злоупотребом слободе коју им је Бог дао, Адам и Ева су избачени из раја. Ми, њихови потомци, наслеђујемо и опитујемо ово стање избеглиштва са њима до оног тренутка када нас наше учествовање у животу Христовом унутар Цркве, и исцељење које оно доноси, врати тамо где и припадамо.

Начин на који православни учитељи гледају на причу Адама и Еве је сасвим другачији од начина на који је она свхаћена на Западу. На Западу, тумачења обично наглашавају мотиве непослушности, кривице, греха и кајања, често са јаком назнаком да је грех наших прародитеља некако био сексуалне природе – овај став ће имати огромног утицаја на развитак западне психологије много стотина година после.

Насупрот томе, на Истоку, прича о Адаму и Еви је, у својој сржи, прича о раслојавању, распарчавању и странствовању. Човек и жена – и свет у ком су живели – се удаљују једно од другог њиховим понашањем, и настају велики процепи између Бога и човека, неба и земље, једне особе и друге, између полова, и на крају унутар саме човечије личности. Сви људи су изнутра распарчани а споља изоловани од околног света, све до крајњих дубина њихових бића. Распарчавање унутар људске личности се суштински посматра као подела између ума и nous-a или срца.

<< Ум, срце и тајна
Ум и срце >>

Садржај